Tribina "Mogu li i muškarci biti žrtve?" danas u Radio kafeu

Muškarci mogu biti žrtve nasilja od strane žena, ali to obično nisu. Razlog tome su Njutnovi zakoni: sila masi daje ubrzanje. Prosečna žena mora da bude majstor džiudžice da bi povredila prosečnog muškarca.
Btw, kad god mi žena kaže da ne ostavljam štrokave čarape pod stolom - meni je to psihičko zlostavljanje. Ako razumete šta hoću da kažem...

Zrtva je svako ko zivi u ovoj nedodjiji.

Može biti žrtva zvocanja, kao ja. Gospođa se ponaša kao da ona nikad ne greši, pa čim ja nešto pogrešim odmah kreće prebacivanje. A mogao bih i ja isto da radim, imam materijala, ali nisam takav čovek. Što se seksa tiče - da ja ne pokrećem inicijativu ne bi ga nikad bilo (uz to sam jedno 70% puta odbijen).... Znam da nisam ni ja savršen, imam mana, ali što je mnogo mnogo je....

P.S. Znate onu: koja je razlika između vile i veštice? 5 godina braka!

Zasto niko ne spominje psihicko nasilje zena nad muskarcima? Zato sto je tesko dokazati? Zato sto je toliko zastupljeno da se smatra normalnim?
A koja je pozicija muskarca koji zivi sa takvom zenom? Ili da je trpi i kida sopstvene zivce dok ne predje na odbranu nasiljem, ili da se razevede pa izgubi i decu i imovinu, a dobije racune za alimentaciju i kojesta jos? Sudska praksa je da se u 90% slucajeva deca dodeljuju majkama, a ocu dodeli pravo da ih vidja (ali kad to majci odgovara) i pravo da placa vec pomenute racune. Ukratko, razvodom muskarac mozda dobije olaksanje jer vise ne zivi sa rospijom, ali izgubi sve. Tako dolazimo do cinjenice da je bracni zivot ustvari posao veoma visokog rizika za muskarca, gde ulaskom u to gubi sve, a veoma je nejasno sta ustvari dobija. Odkad su zene prestale biti zene, od tad je i brak izgubio smisao. Ostanak u istom sveo se na tihu prisilu i represiju drustva, sto zene veoma dobro koriste, pogotovo one kojima i jeste cilj da se razvedu cim rode dete.

Kad žena jednim udarcem bude mogla da onesposobi muškarca, onda ćemo pričati o apsolutnoj jednakosti. Ne negiram nasilje prema muškarcima i osuđujem ga, naravno da postoji i da se negde čak i fizičko nasilje podržava i ne shvata kao nasilje (žena koja lupi šamar navalentnom muškarcu i sl.) i da se to pod hitno mora promeniti. Stvar je samo u tome što je nasilje prema ženama ozbiljnija tema jer ima veći broj tragičnih ishoda iz prostog razloga što se goloruka žena ne može odbraniti od napadača ako ne poznaje neku borilačku veštinu. Muškarac, sa druge strane, nikad neće biti nasmrt prebijen od nenaoružane žene jer je može onesposobiti. Psihičko nasilje je već mnogo kompleksnija tema, čini mi se da je podjednako zastupljeno kod oba pola.

Kod jednakosti poenta je bas to, da nema jednih ili drugih vise jednakijih.. zar ne?

Znam slučajeve gde se žene imaju izgovor da im je muž dosadan i kako nigde neće da ide,a one kao vole da se druže sa ljudima,a u pozadini su najgore promiskuitetne alave .... prevrtljivice koje varaju svoje muževe dok im govore da idu kod drugarica. Najtužnije je to što oni trpe zbog dece iako znaju da ih varaju. Današnje žene koje nemaju obaveza kod kuće ili oko dece ili na poslu su ništa drugo nego varalice. Muškarci progovorite i borite seza svoja prav adok nije kasno.

Zar žene nežive duže!?

Naravno da mogu i u ogromnom broju brakova i jesu, ali za razliku od zena, nisu zrtve fizickog, vec psihickog nasilja. Pogledajte samo broj viceva na temu da je muskarac "game over" kada se ozeni. Nije to za salu.

Još kako,ali nesmu od straha i blama da se prijave!?